О јединици локалне самоуправе

Књажевац, јединствени град у Републици Србији, на ушћу двеју река, са седам мостова који спајају људе, који је због природних карактеристика привлачан за туристе, због вредних људи привлачан за инвеститоре, због најстаријег Фестивала културе привлачан за уметнике. Књажевац је мала варош, позната и по воћарству, виноградарству, квалитетним винима, занимљивим обичајима и манифестацијама и гостољубивим људима.

Општина Књажевац се налазе у источном делу Србије, уз границу са Републиком Бугарском, на простору који је географски и историјски познат као Тимочка крајина.

Природно-географски положај

Општина Књажевац се налази у источном делу Србије, уз границу са Републиком Бугарском, на простору који је географски и историјски познат као Тимочка крајина.

Општина Књажевац је једна од највећих општина у Србији, односно простире се на површини од 1.202 km².  Административни центар општине је Књажевац, а општина уз градско насеље обухвата и 85 сеоских насеља. Сам град се налази на саставу Трговишког и Сврљишког Тимока, који заједно према Зајечару чине Бели Тимок. Општина се граничи са општинама Зајечар, Бољевац, Сокобања, Сврљиг, Бела Паланка и Пирот. Значајан део граничног подручја општине представља граничну линију Републике Србије са Бугарском. Највећи део општине припада брдско-планинском подручју.  У планинском делу доминантно место заузима масив Старе планине чији је највиши врх Миџор (2169 m), док је најнижа тачка општине 176  m надморске висине.

Клима

Клима на територији општине Књажевац је умерено континентална. Захваљујући географском положају близини река и постојању неколико планинских масива ово подручје има своје специфичности и различите климатске карактеристике. Углавном прилично јасно се издвајају климатски рејони: долински и планински рејон.  Највеће температуре се мере у јулу, а просечна максимална температура износи 21,1ºЦ. Најниже температуре се мере у јануару када просечна минимална температура износи -1,1ºЦ. Годишње падавине су 610 мм. Највећи број дана са снежним покривачем имају јануар и децембар, што је веома значајно за развој зимских спортова у планинским подручјима општине.

Историја ЈЛС

Књажевачки крај је насељен још у време праисторије, о чему сведоче станишта у Бараници, Шкодрином пољу, Дубрави, пећински цртеж коњаника у Габровници и други многобројни археолошки налази.

Римско утврђење Timacum Minus код села Равна, са откопаним бедемима, деловима цивилног насеља, богатом некрополом, објашњава период историје књажевачког краја до времена средњег века.

Из периода средњег века потичу градови Равна и Кожељ, црква Свете Богородице у Горњој Каменици и манастир Свете Тројице у Доњој Каменици, грађене у XV веку, као и први траг имена Гургусовац. Народна легенда каже, да је назив Гургусовац, под којим именом се помиње у турским пописима из 1455. године добио по голубима гривашима.

Из времена турске власти има мало података. Запис из XVII века ближе бележи ондашњи Гургусовац као војно утврђење са палисадима и топом, са 46 турских и 120 хришћанских кућа.

Падом Србије 1813. године, пао је и Гургусовац, који је прикључен Видинском пашалуку, све до ослобођења од турака и припајање матици Србији 1833.године. Граду је остала Гургусовачка кула, злогласни затвор за политичке затворенике, познатији као „Српска бастиља“. Кула је запаљена наредбом Књаза Милоша Обреновића, па су њему у част, грађани 1859. године променили име града у Књажевац.

Период између два рата ће остати упамћен по приметном развитку књажевачке општине, отварању разноврсних занатских радњи и радионица, као и први индустријски капацитети: кожара, циглана, вински подрум, тако да Књажевац добија све елементе градске средине.

Други светски рат у Књажевцу је започео демонстрацијама и окупацијом града 11. априла 1941.године од стране Немачке и окупације Буџака од стране Бугарске. После дугих борби са бугарима и немцима Књажевац је коначно ослобођен 10. октобра 1944.године.

Убрзан развитак почиње 1960.године, али је период од 1970. до 1985. године најзначајнији у досадашњем развоју Књажевца и то по свим елементима привредног и друштвеног развоја. У том периоду подигнути су објекти по којима се препознаје Књажевац, а то су: Дом кулутре, Дом здравља, Предшколска установа са мрежом вртића, више стамбених блокова, а што се тиче културне јавности Књажевац је најпознатији по републичкој смотри, Фестивалу културе младих Србије, који је успостављен 1962. године, а који траје и данас.

Постојећи инвестициони партнери у ЈЛС

  • Falc East doo – обућарска индустрија
  • СЦС Плус  – дрвопрерађивачка индустрија
  • Џервин доо  – прехрамбено – прерађивачка индустрија
  • Десинг доо – прехрамбено – прерађивачка индустрија
  • Mobi doo – дрвопрерађивачка индустрија
  • Hatiba doo  – металска индустрија
  • Proggeti doo – обућарска индустрија

Разлози за инвестирање у ЈЛС

  • Повољан геостратешки положај (општина Књажевац се налази у близини значајних саобраћајница, добро је повезана са суседним општинама и налази се уз границу са Републиком Бугарском, а тиме и са ЕУ)
  • Богатство природним ресурсима  (Стара планина-планински туризам, термално извориште Ргошка бањица-бањски туризам, богатство шумама и пољопривредним земљиштем)
  • Еколошка сачуваност локације (услед непостојања тешке индустрије и великих загађивача – незагађено земљиште које омогућава производњу здраве хране)
  • Задовољавајућа локална инфраструктура (саобраћајна, водоводна, комунална инфраструктура, електро и телекомуникациона мрежа)
  • Радно способно и квалификовано становништво (око 60% становништва општине Књажевац је радно способно становништво, на територији општине послује техничка школа са следећим смеровима: обућар, комерцијалиста, грађевински техничар и техничар за компијутерско управљање (CNC) машинама)

Инвестиционе локације можете погледати на линку ОВДЕ или у наставку странице.

Назив: Општина Књажевац

Адреса: Милоша Обилића бр.1, 19350 Књажевац

Број телефона: 019/732-730

e-mail: soknjazevac@mts.rs

Веб сајт: http://www.knjazevac.rs/