О јединици локалне самоуправе

Одрживи развој града, у ком се истовремено развијају индустријски и туристички сектор, уз производњу здраве хране, основни су циљеви развоја града Бора.Настао као рударска колонија, Бор је касније прерастао у један од најмлађих модрених градова у држави. Одликује га изражена мултиетничка структура становништва .

Природно-географски положај

Град Бор налази се у северо-источном делу Републике Србије, у Тимочкој крајини. Административни је центар Борског управног округа коме припадају и општине Неготин, Мајданпек и Кладово. Граничи се са општинама Бољевац на југу, Мајданпек на северу, Деспотовац на западу, Неготин на северо-истоку и Жагубица на северо-западу и градом Зајечаром на истоку. Територија града простире се у северном делу источне Србије, на огранцима Карпатско-балканског планинског венца (западни део Дели Јована, Голи крш са Столом, Велики крш и део Малог крша), источном делу подручја Кучајских планина / Бељанице (природног добра и туристичке регије, са крашким структурама Малиника, Лазаревог кањона и Дубашнице), између Дунава (међународни пловни пут и Национални парк „Ђердап“) и Старе планине (Парк природе и туристичка регија). Претежно брдовит и планински рељеф има доминантни правац пружања планинских гребена и
речних долина од северозапада ка југоистоку. Надморске висине терена смањују се у истом правцу, према доњој ерозионој бази.
Највиша тачка је врх Велика Треста (1248m), који се налази на западној граници територије града, на Кучајским планинама. Најнижа тачка (око 170m) је на југу територије града, у долини Црног Тимока, дуж пута Iб реда ДП-24 (Бољевац-Зајечар).

Клима

Клима је умерено континентална са доминантним западним и северозападним ветровима, уз знатно учешће источног ветра и високим учешћем тишине, са хладнијим зимама и натпросечно већим снегом на планинама.

Историја ЈЛС

Бор се као насеље први пут спомиње у 18. веку. По подацима из 1844. било је 58 кућа и 230 становника. Чешки инжењер Фрањо Шистек, тражећи злато за београдског богаташа Ђорђа Вајферта, је открио руду бакра. Од 1903. године је отпочела експлоатација бакра у Борском руднику и отпочео је бржи развој града. Власништво над Борским рудником у периоду од 1903. до 1940. године држао је француски капитал. Немци су постали власници Борског рудника 4. фебруара 1941. године.

Бор је ослобођен 3. октобра 1944. године. Статус града Бор је добио маја 1947. године када је имао око 8.000 становника. Завршетком Рудника бакра у Мајданпеку и његовом интеграцијом са Борским рудником, настао је 1961. године Рударско–топионичарски басен Бор – РТБ Бор.

Шездесетих година прошлог века почиње убрзани индустријско-урбани развој. Граде се нови металуршки и индустријски капацитети, отварају нови рудници, граде станови, пруге, путеви и други инфраструктурни објекти. Град постаје место у које долазе људи из свих крајева земље, налазе посао, формирају породице и ту остају да живе. Бор постаје образовни, здравствени и културни центар Источне Србије. Рударско металуршки факултет, прва високошколска институција у граду, почео је да ради 1. октобра 1961. године. Институт за бакар основан је 1963. године.

Постојећи инвестициони партнери у ЈЛС

  • Zijin Copper doo Bor (раније Рударско-топионичарси басен Бор)
  • Zijin Mining doo Bor (раније Rakita Exploration doo)
  • Avala resources doo
  • Messer tehnogas
  • Бортравел

Разлози за инвестирање у ЈЛС

  • Висок степен инфраструктурне опремљености
  • Добра саобраћајна повезаност: државни путеви из више праваца, железничка пруга, повезаност са луком Прахово преко теретне железнице, борски аеродром
  • Постојање браунфилд и гринфилд локација
  • Могућност развоја пословне сардња
  • Људски ресурси

Инвестиционе локације можете погледати на линку ОВДЕ или у наставку странице.

Назив: Град Бор

Адреса:  Моше Пијаде 3, 19210 Бор

Број телефона: 030/423-255

e-mail: gradonacelnik@bor.rs

Веб сајт: www.bor.rs

Друштвене мреже: